Francuska reč carriere, italijanska carriera i latinska carrus imaju isto značenje: kola. Dakle, gradeći karijeru čovek gradi virtualna kola kojima se kreće na putu svoga umnog, emotivnog i duhovnog razvoja, što ga uz telesnu kočiju u kojoj je rođen vozi na putu života.
Kada se govori o talentima koje čovek može posedovati neverovatno je kako se mnogo toga podrazumeva a ne imenuje suštinski. A još su stari Kinezi rekli da je imenovanje stvari početak mudrosti.
Pod talentima se čas podrazumevaju sklonosti, čas sposobnosti, odnosno te dve reči se tretiraju kao sinonimi, mada one to nisu. Talenat kao biblijski pojam je i kao metafora i kao materijalni novac – kovanica. Kao svaka kovanica i talent ima dve strane: sklonosti (avers) i sposobnosti (revers). Žargonski, sklonosti su “glava” ličnog talenta kao potencijalna vrednost čoveka (“Čovek je tajna puna divnih mogućnosti”, rekao je profesor dr Dimitrije Kalezić, bivši rektor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.) Sposobnosti su “pismo” ili “kruna – grb”, koje treba da budu garant ostvarenja objavljenih vrednosti.
Talenti: sklonosti
Svi se ljudi rađaju nasleđujući sklonosti, tvrdi dr Velimir Abramović u analizi ličnosti Nikole Tesle. (“Mislim da je Tesla imao naslednu sklonost prema tehnici koja se, inače, javlja u porodici. Njegova majka, kako je sam svedočio, bila je nadarena. Za potrebe domaćinstva smišljala je razne patente. Nasledstvo može da odredi sklonost, ali ste lično odgovorni za svoja saznanja jer ste u kosmosu jedinka.”
Sam Tesla tvrdio je: “Pripisujem uticaju svoje majke svu inventivnost koju posedujem…. Njen otac i njen deda su izumeli mnogobrojna oruđa za domaćinstvo, ratarstvo i druge svrhe…. I posle šezdesete prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da stvori.”)
Naše sklonosti (afiniteti = srodstvo, orođavanje) ispoljavaju se kroz želju kao težnju za izrazom tih sklonosti, koje su u stvari priziv za zanimanje. (Ralf Valdo Emerson, američki filosof, tvrdio je: “Želja je mogućnost traganja za izrazom.”) To je ujedno i osnova za biranje zanimanja kroz koje se gradi karijera, stvara ispunjen život i postiže samoaktuelizacija o kojoj je pisao Abraham Maslov.
Talenti: sposobnosti
Reč sposobnost najčešće se koristi u značenju: moć(i). Sposoban je onaj koji može. Kada se čita literatura u kojoj se spominju sposobnosti može se zaključiti da je – sve sposobnost. Jedan autor čak piše da sposobnosti ima onoliko koliko i poslova, a neki psiholozi tvrdili su da čovek poseduje i čitavih 1.500 sposobnosti, što su svakako preterivanja.
Čini se da je najbolji način za kategorizaciju sposobnosti onaj koji pokriva trojičnost čoveka u njegovoj četvorostrukosti. Čovek je telo, um i duša kako se tvrdi, ali je i snaga tela i volje, snaga misli, snaga osećanja (emocije) i snaga duha (srca). Drugim rečima, čovek radi, upravlja sobom i/ili drugima, ima ideje i u većini slučajeva manje ili više sarađuje sa drugima (radi timski), pa su onda i njegove sposobnosti četvorostruke.
Navedena podela nije, međutim, dovoljno prefinjena. Uz svaku osnovnu sposobnost idu i njena svojstva – osobine. O važnosti čovekovih svojstava pisao je još Baltazar Gracijan (1604-1658.), rektor jezuitskog koledža u Barseloni, u svom delu „Vrelo mudrosti“ koje je kod nas više puta prevođeno, a otac savremenog menadžmenta Piter Draker tvrdio je da samo poznavajući svoje osobine čovek može da upravlja sobom (managing oneself) i svojim životom.
Sposobnost proizvođenja rezultata i/ili usluga (snaga tela i volje) može se bliže opisati sledećim atributima: istrajnost, odgovornost, vrednoća, stručnost, brzina, delotvornost, koncentracija, direktnost, energičnost, individualizam, praktičnost i rutinerstvo.
Sposobnost administriranja (snaga misli) može se opisati atributima: tačnost, organizovanost, metodičnost, realnost, pedantnost, analitičnost, zazirljivost, kontrola, planiranje, disciplinovanost, konzervativnost i skeptičnost.
Sposobnost preduzimanja (snaga emocija) opisuje se atributima: kreativnost, snalažljivost, vizionarstvo, pronicljivost, inicijativa, samouverenost, rizikovanje, radoznalost, entuzijazam, harizmatičnost, intuitivnost i optimizam.
Sposobnost integrisanja (snaga duha) sa drugima bliže se opisuje atributima: taktičnost, slušanje, nepovodljivost, osetljivost, pamet, zrelost, fleksibilnost, komunikativnost, odmerenost, motivisanje, lojalnost i kompromisnost.
Menadžersko- liderski kôdovi
Potencijalno, ljudi poseduju sve potrebne kvalitete za upravljanje sobom, poslovima i drugim ljudima, premda ti kvaliteti mogu biti neiskorišćeni kao posledica površnosti i nepažnje roditelja, pedagoga, profesora i poslodavaca.
Postoji mnoštvo kategorizacija ljudi uopšte, preduzetnika, lidera i menadžera. Proučavanje je pokazalo da gotovo ni jedna od njih nije dovoljno životno-teorijski konzistentna i upotrebljiva u svakodnevnom životu za upravljanje sobom i drugima, odnosno postizanje napretka u životu i poslu. Stoga smo se opredelili za teoriju profesora dr Isaka Adižesa koji je osnov svoga učenja (prema sopstvenom priznanju) crpeo i sa ovih prostora.
Profesor Adižes u svojoj prvoj knjizi posvećenoj problemima menadžerskih uloga i životnim ciklusima preduzeća navodi trideset vrsta menadžerskih stilova koje pojedinci mogu posedovati, baziranih na četiri osnovna kvaliteta: proizvođenje (Production), administriranje (Administration), preduzetništvo (Entrepreneur) i integrisanje (Integration). Stilovi su podeljeni u dve grupe sa gledišta posedovanja pomenutih osnovnih kvaliteta: petnaest potpunih i petnaest nepotpunih (nedostaje razvijen jedan ili više kvaliteta).
Svi smo mi, po profesoru Adižesu, na početku života latentno paei osobe kod kojih su potencijali i dalje samo mogućnost. Mi smo ličnosti koje mogu da:
P – proizvode, A – administriraju sebe ili druge, E – maštaju i imaju ideje koje žele da pretvore u delo i I – integrišu tj. ujedinjuju sebe sa drugima i druge međusobno.
Proizvođenje rezultata – Pružanje usluge, Administriranje, PrEduzetništvo, Integracija – osnovne su sposobnosti, druga strana talenta (prva su sklonosti), kôd koji svaki čovek nosi u sebi i sa kojim živi, bio toga svestan ili ne. U skladu s tim kôdom radi, voli, moli se, druži se sa drugim ljudima, rešava probleme, nesporazume i sukobe, u manjoj ili većoj meri uspešno upravlja sobom ili drugima, čini Dobro (“Čineći dobro čovek se Bogu približuje.”) i približava se maksimalno moguće lidersko-menadžerskom idealu – PAEI. Jer, svaki čovek je pomalo menadžer i ima svoj menadžersko-liderski kôd.
Iako profesor Adižes nije u svojoj knjizi direktno opisao trideset menadžersko-liderskih kôdova njih je pomnim iščitavanjem svih njegovih knjiga bilo moguće pronaći i njihovi bliži opisi su predstavljeni u broju 28/29 GM-a.
Tekst u celosti možete pročitati ovde
