Piše: Dr Ichak Kalderon Adizes (preuzeto sa www.adizes.rs)
Razmišljam već neko vreme o razlikama koje svest, svesnost i savest razdvajaju jednu od druge, kao i o onome što ih povezuje. Razumevanje ovih razlika može da ima reperkusije na obuku i razvoj menadžmenta koje su u epicentru mog profesionalnog angažovanja. Fokusiranje na to gde se u telu svaka od njih dešava je jedan od načina da se objasne te razlike.
Svest je izvedena iz naših čula: nos nas čini svesnim da nešto nema ugodan miris, ko-ža da je hladno ili vrelo, a naše uši da je zvuk previše glasan ili previše tih. Međutim, svest ne mora nužno da dovede do preuzimanja radnje. Imati svest o nečemu znači da opažate da se nešto promenilo. To je sve. Radi se o primanju podataka od naših čula i opažanja.
Svesnost je drugačija. Povezana je sa mozgom. Obrađujemo podatke koje nam je svest poslala i razmišljamo (obrađujemo te podatke u mozgu) šta bi ti podaci značili: Da li bi trebalo da prestanem da jedem pošto hrana nema dobar miris? Da li bi trebalo da nosim džemper, jer je previše hladno?
Prelaskom iz svesti u svesnost, od podatka dolazimo do informacije.
Podaci su uočene činjenice. Informacijom dobijamo saznanje šta bi te činjenice mogle prouzrokovati, procenjujemo posledice tih dobijenih podataka. Organizujemo podatke u obrasce kako bismo doneli odluku.
Savest je opet nešto sasvim drugo. Nju ne obrađuje mozak. Ona dolazi iz srca, gde duša stanuje…
Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.
