Menadžment muzičko-scenskih umetnosti: Propusti ovdašnjih menadžera

0

Piše: dr Smiljka Isaković

I pored skoro pedeset godina koliko je prošlo od kada je prof. dr Borisav Jović postavio osnove naučnog pristupa organizaciji u umetnosti rezultati u praksi još uvek nisu zadovoljavajući. Jedan od razloga je nedostatak pravih i smišljenih ciljeva koji će se dosledno i dugoročno sprovoditi. Nedostatak strategije u kulturnoj politici doveo je do „meandriranja“ u aktivnostima naših koncertnih agencija. Nasumični kriterijumi, proizvoljne procene umetnika i njihovog umetničkog delovanja, pa tako i angažmana, privatizovanje lokalnih međunarodnih ugovora, sukobi interesa… samo su neki od propusta u aktuelnom menadžmentu muzičko-scenskih umetnosti kod nas.

Polazeći od toga da je umetnost nemerljiva, naši menadžeri nisu razvili kriterijume na osnovu kojih se procenjuje kvalitet umetnika, pa da se onda oni rangiraju i razvrstavaju prema umetničkim potrebama u zemlji. Privatizovanje u svakom pogledu, kao i proizvoljnost parametara koji odvajaju vrhunskog umetnika od prosečnog, osobina je naše menadžerske stvarnosti. Tako se dešava da u velikim i važnim muzičkim projektima nastupaju mediokriteti, a da kvalitetni solisti nemaju ni priliku da se prikažu. Osnovna greška naših menadžera, nedostatak kriterijuma, već se sveti celom našem muzičko -scenskom svetu umetnosti, sa „odlivom mozgova“ kao direktnom posledicom koja će ostaviti dugotrajne tragove.

Oklevanje, kopiranje i samozadovoljstvo

Najčešći propusti koji se događaju menadžerima, pa i onima u umetnosti su čekanje da se promeni poslovno okruženje i ambijent, pa da se krene „punim jedrima“ napred (biznis je kao ajkula – ako se zaustavi, tone i umire, što se dešava i sa koncertnim agencijama koje su neaktivne) i kopiranje tuđeg recepta za uspeh (svaki uspeh je jedinstven, vezan za konkretno okruženje i konkretnu situaciju; zagledanjem u primere Festivala Ljubljana ili Festivala u Edinburgu, naše agencije se ponašaju kao žaba u basni o žabi i konju koji se potkiva).
Česti propusti su i zanemarivanje novog doba znanja, u kojem se intelektualni kapital vrednuje tri do deset puta više od materijalnih resursa (formalno i permanentno obrazovanje zaposlenih u našim agencijama je zapostavljena kategorija) i zanemarivanje kvaliteta ljudi koji se zapošljavaju (ljudski resursi u našim agencijama nisu pažljivo i ciljno birani, neki su se tu „zatekli“, neki su preuzeti, a ceo proces je veoma haotičan).
Površno istraživanje želja i potreba  potrošača je takođe među čestim propustima. Naša publika nije anketirana, niti pitana o potrebama i željama. Naši menadžeri smatraju da publika mora da uživa u onome što se njima sviđa.

Tu su i nedostatak konkurencije, najveća pretnja maloj zemlji u tranziciji, i nedovoljno praćenje svetskih trendova – kod nas dolaze demodirani muzički trendovi i ono što je davno bila novost, jer se menadžeri ne informišu ne prate promene (neki to nisu ni u stanju), kao i samozadovoljstvo poslovanjem (u turbulentnim vremenima promena potrebno je stalno analizirati probleme, ali samo ako se definišu oni pravi.

Dijagnostika opadanja interesovanja za klasičnu muziku nikada nije interesovala naše menadžere u umetnosti, koji su poslovali po inerciji. „Metropolizacija“ muzičko-scenskih događaja, zbog inertnosti i nezainteresovanosti naših menadžera da vrhunsku umetnost predstave van Beograda, dovela je do laganog  gašenja kulturnih scena širom Srbije. Tome je doprinelo i provincijalno samozadovoljstvo malih sredina, uz obostrano ignorisanje kulturnih potreba stanovništva. Potcenjivanje naših umetnika u odnosu na bilo kakav kvalitet iz inostranstva odlike su našeg menadžmenta u umetnosti, naročito poslednjih godina.

Dalekosežne posledice

Svaki od propusta prelama se preko naših umetnika, muzičara izvođača, sa nesagledivim posledicama. Neki od „nevoljenih“ (a ne zna se zašto) umetnika odustaju od „borbe“ za mesto pod suncem.  Neki nastavljaju da se nude agencijama, ne shvatajući u čemu je problem. Neki pronalaze alternativne načine da se bave svojom umetnošću. Kvalitetni muzičari odlaze nepovratno u inostranstvo. Gubitak kadrova, energije, snage i opšteg pozitivnog trenda je veliki. U suštini, svi gube: i umetnici, i agencije, i društvo.

Share.

About Author

Comments are closed.