Ljudski resursi: Muke po poslodavcu

0

Piše: mr Tatjana Bajalović

Svaki ozbiljan menadžer zna da su kvalitetni kadrovi najveće bogatstvo jedne kompanije. Oni osiguravaju da se pravi posao radi u pravo vreme i na pravi način. Sa druge strane, isti ti ozbiljni menadžeri znaju da je pitanje kvalitetnog kadra, barem u Srbiji, skoro u domenu naučne fantastike.

Zaista, vrlo je interesantna pojava da su nam nekadašnji SIZ-ovi, a današnje NSZ, preplavljene tzv. „licima na evidenciji nezaposlenih“, a da sa druge strane ne možete naći iole kvalitetnog zaposlenog ni za lek. Pri tome, kada kažem „kvalitetnog“ mislim kvalitetan u skladu sa zahtevima jednog sasvim običnog posla, a ne kvalitetan kosmonaut ili neki drugi visoko sofisticirani profil. Znam mnoge firme koje posluju vrlo legalno, bar sa aspekta onog što bi trebalo da interesuje svakog zaposlenog, a to znači da je prijavljen od prvoga dana, na platu koliku zaista i prima, i da ima sva druga prava iz radnog odnosa, ali i takve imaju problem da nađu radnu snagu.

Psihološki profil Mr Nezaposlenog

Oni koji traže posao sede i čekaju (čast izuzecima) da ih nađu oni koji nude posao. Poslodavci koji su u stanju potrebe za radnom snagom treba, čak i za najjednostavnije poslove, da jure razne zadruge, dopisuju se sa NSZ, a sve u cilju da informišu, odobrovolje i animiraju potencijalno zainteresovana (?!) lica da se jave na oglas o upražnjenom radnom mestu. Mislite da karikiram? Tužno, ali ne. Zapravo, pravilo o tome da poslodavci moraju da animiraju potencijalne kandidate je kod nas važeće za sve pozicije, s tim što, u zavisnosti od visine, svaka pozicije ima svoje specifičnosti. Tako, za one niske, čisto izvršilačke ili manuelne poslove skoro da je potrebno da poslodavci pišu molbe kandidatima, a ne obratno. Vi kao poslodavac treba da se predstavite, da da date svoju „ličnu kartu“, pa će Mr Nezaposleni da razmisli da li će početi da radi kod vas. Sve zavisi od toga šta nudite: da li se radi u tri smene ili samo u prvoj, kada počinje prva smena, da li do posla treba da putuje 20 minuta ili više… Nakon ovakvog razmatranja stvari Mr Nezaposleni će verovatno odlučiti da mu je ipak bolje da odbije vašu ponudu, jer prihvatanjem iste bi izgubio dragoceno slobodno vreme, koga uzgred budi rečeno nikad dovoljno. Izgubio bi još neke privilegije, što mi psiholozi kažemo – sekundarne dobiti, od svoje nezaposlenosti, ali neću da ulazim u dobiju analizu ovog profila.

Ako pak reši da prihvati posao, tada već Mr Ex Nezaposleni se može već koliko sutra predomisliti i jednostavno se ne pojaviti na poslu ako mu se samo jedna sitnica kod vas ne dopadne, jer šta ima da izgubi? Ništa, ni pre nije radio. Kada malo bolje razmisli bilo mu je i bolje bez posla – mogao je da spava dokle hoće, imao neiscrpne teme za razgovor uz kaficu, rakijicu ili pivo, a iste se odnose na  skupoću, nepravde, užasnu državu koja ne vodi računa o ovom ili onom i slično.
Samo da se zove „menadžer“

Druga kategorija koja ima svoje specifičnosti se tiče upražnjenog radnog mesta za niže menadžerske pozicije. E ovde je poslodavcu dovoljno samo da formuliše atraktivan naziv radnog mesta, a atraktivan je svaki koji u sebi sadrži reč menadžer,  i da u danu dobije na desetine, a ponekad i stotine aplikacija. Mi smo kao nacija izgleda rođeni da budemo menadžeri! Bar tako o sebi mislimo. Stvar je potpuno drugačija kada makar i letimično pregledate tu hrpu aplikacija, o detaljnijem udubljivanju u biografije, intervjue i ostalom neću ni da govorim.

Nemoguća misija

Treća kategorija su kandidati za visoke menadžerske pozicije. Naći pravog čoveka za ovakve pozicije je gotovo nemoguća misija. Da nema „hanterskih“ agencija, koje će lobirati ovakav kadar za vas, bilo bi iluzorno očekivati pronalaženje pravog, gotovog,  čoveka…

Share.

About Author

Comments are closed.