Kolumna: Šta s marketingom u burna vremena?

0

Piše: Peđa Milićević

Gledao sam pre izvesnog vremena kapetana Džonija Depa na njegovom Crnom biseru, pa ono nemirno more i sve one gusare, što na brodu a što oko njega, i setih se još jedne priče o marketingu…

Tržište zaista liči na more, a kompanije na jedrenjake, manje ili veće… Postoji kapetan, postoji kormilar, postoje mornari, tu je i mali od palube, a i onaj što čuči na vr’ katarke i on je u svojoj korpi, zagledan u daljinu…

Nekad sve ide po planu. Vetar prave jačine duva u pravom smeru, vedro nebo, mirno more… Brod bezbedno klizi dok kapetan zadovoljno stoji na pramcu i punim plućima udiše svež morski vazduh. Mornari kako koji – neko riba palubu, neko vezuje čvorove, a neko sedmi put delje isto parče drveta sakriven iza buradi… A onaj što čuči na vr’ katarke, on je u svojoj korpi, zagledan u daljinu. Za svaki slučaj.

Bonaca…

Nekad “udari” bonaca, ni daška vetra, jedra vise k’o gaće na suncu. I nema vajde od duvanja u njih – brod se može pomeriti samo na mišiće. Tad svi batale svoj posao i prionu na vesla (naravno, ako je kapetan na vreme razmišljao o tome, inače vesla ko čime stigne, uz vrlo problematičan učinak). Čak i tad poneko ostane da delje drvo negde iza buradi, jer uvek postoji negde neki guverner sa svojom velikom familijom i nekim rođakom koji bi baš tim brodom hteo malo da se provoza… Ali onaj što čuči na vr’ katarke, on mora da se pridruži ostalima. Bilo bi lepo da ipak neko gleda kuda se brod kreće, ali… kad je frka…

Tekst u celosti možete pročitati u virtuelnom izdanju časopisa

Share.

About Author

Comments are closed.