Kolumna – Nevidljivost

0

Piše: Peđa Milićević

Jeste li gledali Harija Potera, kad se u onom filmu prvi put pokrije plaštom koji ga čini nevidljivim? I time dodatno začini svoj ionako ne baš dosadan život u zamku Hogvorts? Ima li koga ko bar jednom nije poželeo da bude nevidljiv? Da može da zaviri u ispitna pitanja? Ili nečiju spavaću sobu? Dar nevidljivosti je neispunjena ljudska želja verovatno od pamtiveka. U stvari, kao i toliko puta u životu, nevidljivost se ne dešava onima koji maštaju o njoj, a postaje surova realnost onima koji je nikako ne žele. Čekaj, čekaj, pa ko ne želi da „bar malo“ bude nevidljiv?! Kompanije.

Da li vas zanima koja tehnologija stoji iza miksera ili protočnog bojlera? Ili fotelje u dnevnoj sobi? Koliko vam je bitno da li praline pravi stotinu robota, ili ih pravi sedam bakica sa drvenim varjačama…? Mene zaista sve to ne zanima. Zanima me samo da što povoljnije dobijem što kvalitetniji proizvod, koji će mi na najbolji mogući način ispuniti neku želju. Npr. želju za ukusnim slatkim zalogajem ili želju za kratkom prijatnom dremkom posle ručka. Ja ne kupujem mikser i bojler, već sitno seckanu šargarepu i toplu vodu…

Ja ne kupujem burgiju, već rupu na zidu. Burgija je tu samo sredstvo koje treba da mi omogući što efikasnije ispunjenje želje – da imam tu rupu, baš tamo gde mi treba. Da mogu da kupim rupu, nikad ne bih kupovao burgiju. A kad već moram da je kupim, mene ne zanima od čega je ona napravljena i kako, već me zanima priča o rupi.

Tekst u celosti možete pročitati u virtuelom izdaju časopisa   

Share.

About Author

Comments are closed.