Istraživanje: Šta menadžer radi?

0

Piše: prof. dr. Mirjana Radović Marković

Postoje brojni teorijski stavovi o tome šta je delokrug poslova koje treba da obavlja menadžer, kao i šta su njegove poslovne odgovornosti i kompetencije. No, u velikom broju slučajeva oni su samo „mitovi“ koji nemaju mnogo zajedničkog sa realnim radnim zahtevima i očekivanjima koji svakodnevno stoje pred menadžerima.

Mitovi

Najčešći mitovi koji se pletu oko ovog prestižnog zanimanja su da je menadžer sistematičan planer, da efikasan menadžer nema uobičajene obaveze koje treba da obavi, da su starijim menadžerima potrebnije kompletne informacije nego mlađim, te da menadžer najviše vremena provodi u planiranju, a manje u kontaktu sa potrošačima i drugim klijentima.

Stvarnost

Međutim, razna istraživanja su dokazala sasvim suprotno. Njihovi rezultati govore da su menadžerske aktivnosti diskontinuirane i da su striktno orijentisane na preuzimanje akcije. Oni dolaze prvi na posao i odlaze poslednji. Pored toga, na osnovu dnevnika koje su vodili više od 160 engleskih menadžera može se uočiti da oni rade bez prekida od pola sata više do dva dana. Takođe, oko 93% vremena svoje dnevne aktivnosti provode u poslovnom komuniciranju sa klijentima i poslovnim saradnicima. Oni koriste analitički pristup kod utvrđivanja potreba potrošača, troškova ponude, segmentacije tržišta, konkurencije, profitabilnosti i finansijskih projekcija. U skladu sa tim od menadžera se očekuje da donose racionalne poslovne odluke.

Donošenje racionalnih odluka po pravilu se zasniva na dobrom dijagnosticiranju problema, na ispitivanju najvećeg broja alternativnih rešenja, analiziranju i upoređivanju ovih alternativa i selekciji najboljih kao osnove za sprovođenje poslovne akcije. Većina stručnjaka smatra da je donošenje racionalnih poslovnih odluka najvažnija i ujedno najteža menadžerska poslovna aktivnost.

Istraživanja su pokazala i da menadžeri preferiraju verbalne medije, telefonske  razgovore i poslovne sastanke. U novije vreme najznačajnije informacije za svoj posao sve češće dobijaju i preko Globalne mreže. Pri tome, informacije su jednako potrebne svim starosnim grupama menadžera.

Menadžerski posao uključuje veliki broj zaduženja, uključivši i ceremonijalne poslove. Osim toga,  pomenuto istraživanje je pokazalo da su menadžeri u malim firmama u velikoj meri još uvek angažovani na rutinskim poslovima, zbog toga što mnoge male firme ne mogu da formiraju grupu specijalista za pojedine poslove. Posao menadžera uključuje i prikupljanje važnih informacija, a mnoge  od neophodnih informacija su im dostupne zahvaljujući njihovom statusu. Zajedno sa svojim saradnicima, menadžeri prave poslovnu strategiju firme, poslovne planove, vode politiku firme i sprovode je u praksi. Ujedno, poslovna strategija i planovi im služe kao „putna mapa“ kako da se izvrši izbor između većeg broja poslovnih alternativa i da se dođe do željenog cilja. Takođe, jedan od njihovih osnovnih poslova je i analiziranje okruženja. Okruženje moraju da analiziraju sa internog i eksternog aspekta. Kod interne analize moraju da budu u stanju da ispitaju organizacione prednosti i slabosti. Ova analiza po pravilu pokriva: kvalitet proizvoda, strukturu troškova, udeo biznisa na tržištu, menadžment, organizaciju, ljudske resurse, interpersonalne odnose zaposlenih, finansijske rezerve, inovativne sposobnosti, lojalnost potrošača. U okviru eksterne analize menadžer mora da bude sposoban da u svoju analizu uvrsti okruženje u kojem firma funkcioniše; da ispita tržišne trendove, ekonomske i političke prilike.
Piter Draker je pomenutim zadacima menadžera dodao i onaj koji je uporedio sa zaduženjem šefa simfonijskog orkestra, zahvaljujući čijim naporima, viziji i vođstvu se stvara podoban muzički ugođaj – da drži u ravnoteži sve funkcije preduzeća.

Kompleksnije nego što se misli

Razbijanje mita o tome kako izgledaju radni zadaci i obaveze većine današnjih menadžera  ima za osnovu bolje razumevanje kompleksnosti ove prestižne profesije o kojoj se tek nešto više od deset godina kod nas govori i obrazuje kadar. Bolje razumevanje uloge menadžera, načina i delokruga njihovog rada, omogućava i postavljanje pred njih realnijih ciljeva i očekivanja. Na taj način se može izbeći i svaki vid kompromitovanja ove profesije, kao i njeno neopravdano podvođenje pod razne vrste poslova koji ni po čemu ne pravdaju njen naziv i kompetencije, a neretko i narušavaju njen ugled.

Share.

About Author

Comments are closed.