Intro2EU: Političko lobiranje

0

Piše: Mirjana Čizmarov

U Srbiji je još prisutno čuđenje kako to da i pored nesporne činjenice da su zagovornici aktuelne politike sto posto u pravu, svetski politički moćnici to „ne vide“ ili ne žele da vide. Nikako da shvatimo da je to proizvod lobiranja i da se sa svetskim političkim establišmentom mora pregovarati jezikom koji oni razumeju. A značaj lobiranja su veoma brzo shvatili naši susedi Hrvati. Napravili su dobru mrežu malih ali veoma moćnih lobi organizacija u Evropi i Americi i rezultat je vidljiv – ubrzani put ka evropskim integracijama.

Svedoci smo da je lobiranje u političkim sferama od izuzetno veliko značaja za kreiranje određenih političkih odluka. Kolika je količina novca koja se izdvaja za ove aktivnosti teško je precizno reći, ali je sigurno da ta cifra ima veliki broj nula. Zato hajde da pogledamo osnovne pokazatelje dobrog lobi tima u oblasti politike…

Političari prate medije SVAKI DAN. Oni slušaju i budno prate izjave ljudi koji se pojavljuju u medijima, pa se na njih može uticati u ovom pravcu. Lobista mora da zna da čestita političkim pobednicima i da im na odgovarajući način iznese pitanja koja se tiču organizacije za koju lobira. Takođe mora da zna da zahvali i pobeđenima na uloženom trudu u političkoj kampanji (jer, politički obrti često su nepredvidljivi).

Lobističke organizacije širom sveta, koje su uspešne u svom poslu, ne žale novac da organizuju informativne sesije na najvišem nivou, na koje pozivaju političare da uzmu učešće i iznesu svoje stavove. To podrazumeva i nenametljiv zahtev da se ove organizacije neizostavno nađu na mailing listi političkih lidera.

Aktivnosti lobista 

Ove aktivnosti se mogu grupisati u četiri kategorije:

– Funkcije servisa tj. pružanje specifičnih (često ekskluzivnih) usluga za članove (npr. sakupljanje informacija);

– Funkcije lobiranja tj. pokušaj uticanja na proces donošenja odluka sa strane (npr. susretima sa zvaničnicima ili učestvovanjem na javnim raspravama);

– Funkcija donošenja odluka, tj. pokušaj uticanja na odluke “iznutra” (npr. direktnim učešćem u procesu donošenja odluka stručnih odbora  izučavanjem odabranih predloga projekata);

– Funkcija implementacije, tj. učestvovanje u sprovođenju politike (npr. preuzimanjem upravljačkih funkcija u implementaciji programa)

Zabranjene radnje

Oni koji odluče da se bave ovim (veoma unosnim) zanimanjem, moraju imati u vidu šta ne smeju da rade. Tako, nikada ne treba da nude priloge za političke kampanje, jer u slučaju političkih obrta lako mogu da postanu „persona non grata“. Nije preporučljivo ni da troše vreme političara dugim pismima i iscrpljujućim sastancima, kao ni obimnim dokumentima. Nikako ne smeju da pokažu iznenađenje ili budu ljuti ukoliko ne dobiju ono što su očekivali, jer – kompromis je ovde veoma značajan.

Greške u lobiranju

Jedna od kardinalnih je da dogovorite sastanak sa predstavnikom na visokom položaju o vašoj temi, a da ga ne obavestite o sastavu svog tima ili se pojavite  sa pet drugih ljudi. Jedina gora stvar od toga je da se pojavite sa reporterom ili sa predstavnikom štampe a da ih ne najavite sagovorniku.

Pogrešno je zakasniti na sastanak, doći nepripremljen, imati mnoštvo informacija i materijala sa sobom a nemati zaključak.

Takođe pogrešno je u razgovoru koristiti samo skraćenice. Nikada se ne sme reći nešto poput: „MEC i MEP pregovaraju sa predstavnicima EBRD i IRB, kao i sa IMF i CIO.“ Poruka će biti izgubljena u najkraćem roku!

Greška je zvati i bez zakazivanja insistirati na viđenju sa potrebnom osobom, kao i odbiti da se pomogne osobi čija pomoć je korišćena.

Da li ćete vi lobirati?

“Naravno da hoćete. To je zabavno; to je podsticajno; naučićete mnogo; bićete stvarni učesnik u ovom poslu. I ne samo da ćete pomoći da se ostvari ta promena koju smatrate veoma važnom, nego ćete dobiti još veći podsticaj za lobiranje nego što ste mogli da zamislite”

 

Share.

About Author

Comments are closed.