Intervju: U „društvu“ sa Microsoftom

0

Intervju radila: Vesna Kovačević

Mihael (Michael) Krizmanić je karijeru počeo u privatnoj firmi Infotrejd kao programer pripravnik, da bi za samo dve godine postao njen vodeći programer. Radio je na izradi softvera za velika društvena preduzeća i na izradi idejnih i finalnih projekata informacionih sistema. Odavde je prešao u društveno preduzeće Seme na mesto zamenika šefa računskog centra, gde se bavio programiranjem, projektovanjem i sistem analizom poslovnih procesa unutar kompanije. Godine 1993. osnovao je privatnu firmu za izradu softvera pod imenom Haron. Kao svaki preduzetnik dok mu je firma mala sada je bio i direktor, i komercijalista, i projektant… No, Haron je polako rastao, stičući sve veći broj klijenata, pa je do kraja 1999. godine zapošljavao devetoro IT stručnjaka. Te iste godine izvršena je integracija sa firmom Dunav Electronic – DUEL, i gospodin Križmanić se našao na poziciji komercijalnog direktora i glavnog asistenta generalnog direktora. Ovde je, po vlastitom priznanju, stekao bitna znanja iz prodaje, menadžmenta i projektnog upravljanja. Ona su mu svakako bila potrebna i kada je sa dvoje kolega iz DUEL-a i kompanijom ComTrade osnovao Spinnaker-NT, gde je bio suvlasnik kompanije i radio na poziciji glavnog IT menadžera, a naročito kada je 2002. njih nekoliko iz Spinnakera sa grupom ljudi koji su radili u Haronu a ostali u Duelu osnovalo Europos, kompaniju na čijem čelu je gospodin Krizmanić i danas. Bogata radna karijera za relativno mladog čoveka (rođen je 24. marta 1964. u Hoxteru u Nemačkoj), ali i njegov način razmišljanja o vođenju kompanije, njenoj organizaciji i unutrašnjoj kulturi preporučili su Mihaela Krizmanića za sagovornika GM-a, koji ima šta da kaže ne samo kada su u pitanju razvoj i primena novih tehnologija u poslovanju, već i kada je reč o izgradnji lojalnog tima u kojem svi funkcionišu kao jedan.

Prema našim saznanjima rukovodite IT kompanijama skoro dve decenije. Da li biste hteli da evocirate uspomene i kažete nam kako je rad jedne IT kompanije izgledao nekada i kako je evoluirao tokom vremena? 

Pre dve decenije Europos je bila mala softverska firma koja je radila pod imenom Haron sa devetoro zaposlenih. Većina IT kompanija u tom periodu su bile hardverski orijentisane, a veoma mali broj srednjih i većih IT  kompanija su se bavile proizvodnjom softvera. Velike i srednje firme koje su u to vreme bile korisnici softvera uglavnom su imale sopstvene IT sektore, tadašnji „računski centri“  i veoma malo prostora je bilo za male IT kompanije specijalizovane samo za softver. Tadašnja ciljna grupa Europosa su bile isključivo male firme, a  samim tim i naši softverski proizvodi su bili prilagođeni i razvijani kao  mali softverski paketi. Promena organizacije firmi, gde su gašeni  sopstveni IT sektori i donete odluke da se softver kupuje od specijalizovanih softverskih kompanija pokrenula je tržište softvera unapred. Razlog za te promene pre svega leži u sporosti tadašnjih IT centara da prate neverovatno brz razvoj IT softverskih i hardverskih tehnologija. Europos je od samog početka konstantno pratio najnovije tehnologije i u to vreme bio čak i ispred potražnje tržišta.

Danas je situacija sasvim drugačija. Unazad  šest, sedam godina, privatizacijama društvenih firmi, otvaranjem mnoštva privatnih firmi, dolaskom stranih firmi stvorilo se mnogo veće tržište za softver. Europos je iskoristio šansu i iz godine u godinu konstantno povećava obim poslovanja, broj softverskih proizvoda, broj klijenata i sopstvene resurse.  Ciljne grupe u ovom trenutku su velike i srednje kompanije kojima je potrebno savremeno ERP i POS rešenje. Sa druge strane, konkurencija je sve veća i to nas tera da svoju organizaciju konstantno poboljšavamo i prilagođavamo novim zahtevima tržišta.

Europos trenutno ima 67 zaposlenih od kojih 44 IT specijalista. Kompletno je orijentisan na Microsoft tehnologijama koje u startu definišu okvirni način i organizaciju razvoja softvera. To se generalno može shvatiti kao najveći pokretač razvoja Europosa – jednostavno, ako hoćemo da budemo među najboljima moramo pratiti u korak najnovije tehnologije.

Menadžment i nove tehnologije

Da li se tokom tog vremena menjala i vaša uloga kao menadžera?

Svakako.  Moja karijera je počela kao programer, projektant, sistem analitičar… jednom rečju prošao sam kroz skoro sve faze poslova jedne softverske IT kompanije. Sa druge strane, sâm rad sa klijentima i rad na implementacijama mnoštva informacionih sistema su mi doneli znanja iz raznorodnih poslovnih procesa. Prethodna iskustva su mi u velikoj meri pomogla da donosim ispravne odluke kada je u pitanju razvoj softverske IT kompanije, poznavanje i razumevanje IT ljudskih resursa i ostalih organizacionih i operativnih aktivnosti.

Europos se bavi razvojem aplikativnog softvera koji omogućava blagovremenu informisanost menadžmenta, te mu olakšava planiranje i rad i obezbeđuje efikasnije i efektnije upravljanje poslovanjem kompanije. Kako vi ocenjujete: da li su i u kojoj meri danas menadžeri u Srbiji svesni mogućnosti koje im pružaju nove tehnologije? 

Nezahvalno je davati ocene bez konkretnih statističkih podataka i drugih parametara. Ono što sigurno znam je da su menadžeri Europosovih kupaca/partnera svesni značaja novih tehnologija samim tim što ih i primenjuju.
Za ostale bih na osnovu ličnog iskustva napravio sledeću gradaciju:
– veoma je mali broj menadžera, izuzev menadžera u IT i srodnim delatnostima, koji odlično poznaju nove tehnologije, veoma su svesni njihovih mogućnosti  i koriste ih,
– veliki broj menadžera je čuo ili video neke od mogućnosti IT tehnologija i donekle su upoznati sa njima, svesni su neophodnosti uvođenja novih tehnologija, ali ih još uvek ne primenjuju,
– veliki broj menadžera već primenjuje određene IT tehnologije i došli su do određenog nivoa, ali su tu stali i ne razmišljaju o primeni ili uvođenju najnovijih tehnologija,
– mali broj njih uopšte ne shvata neophodnost IT tehnologija  u biznisu.

Nedostatak para i razumevanja

Jedno od Europosovih poslovnih rešenja je HUBIE ERP, poslovno-informacioni sistem koji povezuje sve poslovne oblasti, aktivnosti i procese u kompaniji. Na žalost, prema našim saznanjima, korišćenje integrisanih informacionih sistema u Srbiji još nije uzelo maha, što se često tumači nedostatkom prave konkurencije koja bi kompanije naterala da svoje poslovanje učine efikasnijim. Kako vi komentarišete stanje na tržištu po ovom pitanju?

Sigurno ima uticaja to što u Srbiji još uvek ne postoji jaka konkurencija u svim delatnostima, kao što je slučaj u razvijenijim zapadnim državama, ali pored toga postoji još mnoštvo faktora poput neshvatanja važnosti informacionih sistema u poslovanju, nemogućnosti finansiranja ERP rešenja, nepoverenja i nedovoljne informisanost i tako dalje. Ne treba zaboraviti da je naša zemlja još uvek u tranziciji, sa veoma nestabilnom politikom, a to za posledicu ima veliko usporavanje ekonomskog i  privrednog rasta u svim granama, samim tim i u IT delatnosti.

Kako ocenjujete konkurenciju na tržištu ERP-ova kod nas i koju strategiju vi primenjujete da biste stigli do klijenata?

Ako iz jednog ugla gledamo veličinu tržišta Srbije a iz drugog ugla prisutnost stranih i domaćih brendova mislim da je konkurencija u softveru na srednjem nivou. Većina stranih najpoznatijih brendova su prisutni na našem tržištu bilo direktno, bilo preko domaćih provajdera, a takođe postoji i veći broj domaćih firmi sa sopstvenim softverskim rešenjima.  Ono što je sigurno je da će konkurencija biti sve veća, i da će se domaće kompanije morati veoma brzo prilagođavati svetskim standardima i kvalitetima ili integrisati u veće IT sisteme.

Europos trenutno do klijenata stiže najviše zahvaljujući referencama, urađenim projektima i preporukama. Svake godine broj uvedenih projekata je veći, a samim tim i poverenje potencijalnog klijenta da je Europos u stanju da odradi posao kako treba je na mnogo većem nivou.

Težak izbor
Prema vašem iskustvu, ko u kompanijama donosi odluku o kupovini softvera, odnosno ko treba da sagleda vezu između potreba firme klijenta i određenog informatičkog rešenja da bi se posao realizovao?

U društvenim kompanijama odluke o kupovini softvera donose komisije putem tendera i zakonskih pravila i regulativa. U privatnim velikim i srednjim kompanijama odluke takođe obično donose komisije, ali je bitna razlika u tome što u privatnom sektoru komisije imaju veću slobodu, jer nisu zakonski uslovljeni, a samim tim veći izbor i mogućnost korišćenja više kriterijuma i parametara za izbor ponuđača. U malim kompanijama to obično čine vlasnici ili generalni direktori.

Pravi izbor ERP softverskog rešenja je sigurno jedan od najkompleksnijih  i najsloženijih poslova u izboru dobavljača kada je IT nabavka u pitanju. Na polju hardvera je to mnogo lakše, jer je broj brendova mali, karakteristike se mnogo lakše porede i može se reći da postoji čista slika i ponuđača, kvaliteta, cena  i roba, dok je za softver stvar mnogo složenija. Na primer, dešavalo se u praksi da projekti gde su odabrana odlična inostrana rešenja koja rade u više hiljada firmi u svetu ne mogu da se implementiraju u domaćim firmama. Razlozi za to su specifična zakonska ograničenja, nespremnost domaćih firmi za potrebne reorganizacije koje uslovljava  ERP rešenje i slično.

Nema dileme da firme pri izboru ERP rešenja treba da angažuju po mogućstvu nezavisne konsultante i sopstvene kvalifikovane resurse. Proces izbora ERP rešenja treba da bude analitičan i, na žalost, to je vremenski dugotrajan proces ukoliko želimo da sagledamo sve aspekte rešenja i da budemo sigurni da će izabrani softver zadovoljiti potrebe.

Koliko implementiran kvalitetan ERP povećava vrednost kompanije?

Svetski priznati brendovi po automatizmu povećavaju vrednost kompanije za određene egzaktne procente. Na žalost, domaća ERP rešenja ne spadaju u takvu kategoriju, ne zbog lošeg kvaliteta, već zbog malog broja referenci i jednostavno zbog nepostojanja brenda samog proizvoda. Domaća ERP rešenja moraju mnogo više da se dokazuju i za sada povećavaju vrednost kompanije  samo rezultatima koja ta rešenja donose kompanijama, a to su: poboljšanje i što veći nivo automatizacije poslovnih procesa, primene najnovijih tehnologija, tačne i pravovremene informacije.

Šta od IT rešenja koristite vi kao menadžer u svom svakodnevnom radu?

Kompletno poslovanje Europosa se prati našim sopstvenim ERP rešenjem.

Za sada sam se trudio da ne reklamiram ni jednu softversku kompaniju, ali ovde moram da spomenem da pored našeg softvera koristim celu lepezu Microsoft proizvoda. Europos ima status Microsoft gold partnera i samim tim pristup skoro svim Microsoftovim proizvodima. Lično sam „u društvu“ Microsoft proizvoda još od prvih verzija DOS-a pa do dan danas.

Polazni princip kompanije Europos je da je „svaki klijent jedinstven“, zbog čega im se ne nude unifikovani sistemi, već se kreiraju i selektuju solucije koje rešavaju njihove konkretne probleme. Zahvaljujući ovakvom pristupu, gde ponudi odgovarajuće informatičke solucije prethodi upoznavanje sa poslovnim sistemom klijenta, sigurno ste bili u prilici da se sretnete sa različitim poslovnim praksama. Prema tim vašim saznanjima, koja su najčešća „uska grla“ u poslovanju srpskih kompanija i na koji način im Europos pomaže da reše probleme?

Pod Europos principom da je “svaki klijent jedinstven” ne promovišemo različita rešenja za svakog klijenta, već sagledavamo specifičnosti klijenta i vršimo dogradnju HUBIE ERP rešenja za sve zahteve koje smatramo poboljšanjem samog softvera i parametarski ih ugrađujemo u naša rešenja. Samim tim iz godine u godinu poboljšavamo kvalitet, sveobuhvatnost i funkcionalnost našeg softvera. Naravno, neki put se dešava da je potrebno dograditi ERP rešenje za krajnje specifične poslovne procese koji su možda neprimenjivi i za neku drugu kompaniju, ali to na kraju daje kao rezultat zadovoljstvo klijenta.

Svojim klijentima obećavate podršku 24 časa svih dana u nedelji, sa maksimalnim odzivom od dva sata i zamenom hardvera na licu mesta. Koliko su česte ovakve intervencije?

Pošto je retail to jest Point Of Sale jedan od primarnih softverskih proizvoda Europosa, a to je softver bez koga poslovni proces prodaje ne može uopšte da radi, praksa je pokazala da su najčešće intervencije onda kada su frekvencije prodaje kod naših klijenata najveće. Evo jedan primer. Jedan od naših klijenata ima više objekata sa od 15-25 POS sistema. Tokom nedelje kapaciteti sa kojima radi, to jest broj računarskih kasa na kojima se radi, je manji i ako slučajno neki POS sistem ne radi klijent pređe na drugi slobodan i nastavlja bez problema svoj posao. Klijent nas ne obavesti u datom trenutku o problemu, već tek kada se aktiviraju sva POS mesta, a to je obično petak popodne, subota ili nedelja, tako da najčešće zahteve dobijamo neradnim danima.  Stvarni odzivi za područje Beograda su nam i kraći od dva sata, dok za ostale regije ili imamo spoljne saradnike ili firme imaju svoje IT tehničare.

Gradacija i vrednovanje kadrova

Na Internet sajtu vaše kompanije kao osnovna vrednost apostrofiraju se  ljudi, pri čemu se Europos tim predstavlja kao grupa “ tehnoloških zanesenjaka, gurua  i talenta“ koji svoj posao „žive“. Da li takve ljude nalazite ili oni postaju takvi radeći u kompaniji?

Mogu slobodno reći da naši ljudi postaju takvi radeći u našoj kompaniji. Zasluga za to nije samo u kompaniji, već i u samim ljudima. Naravno, dešava se da ne mogu svi pratiti tempo i složenost razvoja softvera, ali zato imamo gradacije i različite nivoe vrednovanja kadrova koji rade na istim poslovima.

Kada kažemo da smo tehnološki zanesenjaci najbolje je da to objasnim na primeru. Pre par godina se prvi put pojavio mobilni PC sa Microsoft operativnim sistemom. Istog  trenutka smo poručili demo hardver i razvili tada manju aplikaciju za bežično poručivanje proizvoda u restoranskom poslovanju i implementirali u jednom poznatom restoranu. To je bilo otprilike pre četiri godine.  Sada imamo ceo skup aplikacija koje rade na tim uređajima. Slično smo radili još pre 10/15 godina sa raznim ručnim terminalima, bar kôd sistemima, touch screen sistemima koji tada ni u zapadnim zemljama nisu bili ili su  korišćeni u malom broju. Mi jednostavno želimo, i to nam je konstantna praksa, da testiramo i da stalno tražimo načine da našim rešenjima što pre pripojimo najnovija hardverska i softverska rešenja. Neki put se desi da razvijemo softver za nešto što se na kraju ispostavi pogrešnim, ali je to na svu sreću veoma retko. Obično još u test fazi napravimo dobar izbor.

Vi kao informatičar svojim softverskim rešenjima sigurno pomažete  menadžerima kompanija korisnika da budu uspešniji u upravljanju, ali da li su u tom procesu možda i oni bili od pomoći vama, u smislu da od njih usvojite određena menadžerska znanja i veštine koja ste mogli da iskoristite u upravljanju vašom kompanijom?

Naravno. Sva znanja  u skoro svim oblastima treba da prati kontinuirano učenje i usavršavanje, bez obzira koliko se dugo bavite određenim poslom i koliko imate iskustva. Uvek se može nešto novo saznati od klijenata, i to se stalno dešava.  Gde je naša prednost u znanju i kumuliranju različitih iskustava objasniću na primeru. Kompanija „X“ se bavi nekom delatnošću. Ona ima svoja interna znanja i organizaciju. Europos radi za više kompanija koje se bave istom delatnošću i samim tim skupljamo različita iskustva i znanja iz te oblasti, to jest kumuliramo i ukrštamo organizacije i prakse i konstantno radimo kako na sopstvenom usavršavanju, tako i na sveobuhvatnosti i poboljšanju softvera.

Share.

About Author

Comments are closed.