Intervju: Model održivog razvoja

0

Razgovarali: Vesna Kovačević i Zoran Kovačević

Nakon što je diplomirao na Bosforskom univerzitetu Kan Terzioglu (Kaan Terzioglu) se priključio svetskoj konsultantskoj organizaciji. Tokom svoje upravljačko konsultantske karijere fokusirao se na strateško planiranje poslovnih i informacionih sistema, sistem integraciju, digitalne strategije i upravljanje znanjem posebno u industriji finansijskih servisa, telekomunikacijama i sektoru medija. Radio je u različitim delovima sveta kao konsultant (Čikago, Brisel, Istanbul). Njegovom prelasku u kompaniju Cisco Systems 1999. godine, prethodio je rad na mestu rukovodioca sektora Strategic Services Consulting Practice u jednoj globalnoj konsultantskoj firmi. Danas se gospodin Terzioglu nalazi na poziciji potpredsednika kompanije za Centralnu i Istočnu Evropu. Stacioniran u Briselu, trenutno je odgovoran za segment Cisco Business Operations u novim članicama Evropske unije kao što su Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Latvija i Litvanija, kao i u zemljama koje imaju aspiraciju da postanu članice EU (Hrvatska, Srbija, Makedonija, Turska, Albanija, Moldavija, Bosna i Hercegovina). Sa potpredsednikom Cisco Systemsa za EMEA regiju razgovarali smo na 14. Cisco Networkers konferenciji koja je održana od 21. do 24. januara u Barseloni. Ovaj događaj, kome svake godine prisustvuje više hiljada učesnika, uvek je prilika da Cisco, svetski lider u proizvodnji mrežnih rešenja, predstavi trendove u razvoju informaciono – komunikacione tehnologije, najnovije proizvode, kao i da sa korisnicima tih rešenja razmeni iskustva i učvrsti veze, a mi smo ovog puta priliku iskoristili i da od vrsnog stručnjaka i čoveka od iskustva saznamo, pored ostalog, čemu sve Cisco duguje svoj uspeh, koja su osnovna obeležja korporativne kulture ove kompanije, kao i koje kvalitete moraju da poseduju Ciscovi menadžer i na koji način ih kompanija regrutuje…

Prema objavljenim podacima, Cisco je u prošloj godini ostvario rekordne poslovne rezultate. Čemu pripisujete ovaj uspeh?

Kada pogledate u naše prodajne cifre, ovo su zaista rekordni rezultati, a mislim da je to i najbolja pohvala našim vrednostima od strane samih kupaca.
Ako pogledamo unazad nekoliko godina, vidimo da se pojavio Web 2.0, internet nove generacije, vidimo pojavu video aplikacija… Samo jedan veb sajt Youtube, siguran sam da ste ga i vi koristili, danas generiše saobraćaj veći od ukupnog saobraćaja na internetu pre 2000. godine. Onda možete da zamislite kako ukupni uticaj video aplikacija vodi napred korišćenje interneta i kako smo zapravo počeli da koristimo internet u kompletnom društvenom umrežavanju. Ovo stvara veliku potrebu za  tehnologijom, za rešenjima, i rezultati koje sada imamo su posledica toga. Vidim, a i očekujem, da će video i prihvatanje video aplikacija i u konzumerskom i u poslovnom segmentu nastaviti da deluje u tom pravcu.

Siguran sam da ste kao deo demonstracije ovde na Networkers konferenciji u Barseloni videli tehnologiju koja se zove Telepresence. Telepresence je platforma za kolaboraciju sledeće generacije, gde poslovni lideri mogu da budu u gradovima udaljenim možda i hiljadama kilometara, a da imaju sastanak kao da su u istoj sobi, sa videom u realnom vremenu, sa  punim okružujućim zvukom, sa utiskom da sede u istoj prostoriji… To je način na koji ćemo unapređivati internet i stvoriti novi kvalitet življenja –  imaćemo manje potrebe za službenim putovanjima i provodićemo više vremena sa svojim porodicama, a bez gubljenja efektivnosti u poslovnim procesima.
Danas zapravo više nije pitanje da li ćemo biti uvek i svuda konektovani, već kada će se to dogoditi. Mislim da se početak ovog trenda već vidi i veoma sam srećan što naši korisnici, bez obzira da li su u pitanju velike ili male kompanije ili vladine institucije, veoma brzo prihvataju ove tehnologije.

Na koji način nove tehnologije, elektronsko poslovanje i umrežavanje (networking), utiču na ekonomski razvoj jedne zemlje?

To je veoma važno pitanje, jer ako pogledate razvoj ekonomija očigledno je da je produktivnost pokretač ekonomskog rasta. Napravili smo nekoliko studija, gde se ispostavilo da adaptacija tehnologije utiče oko 50% na produktivnost, kada gledamo na specifične industrije i zemlje. Ako u jednoj zemlji povećate produktivnost za jedan procenat potrebno je sedamdeset godina da se njen ekonomski rast udvostruči. Ne znam za vas, ali ja nisam zainteresovan da budem duplo bogat za sedamdeset godina. Ako produktivnost povećate za 3% biće potrebno dvadeset osam godina; sa 5% četrnaest godina. Sada, četrnaest godina postaje veoma relevantno za većinu nas, jer to znači da će naša deca biti duplo bogatija od nas, njihova deca će biti četiri puta bogatija od nas, i to je ostvariva stvar. Ali u našem regionu, regionu Centralne i Istočne Evrope, treba da nas bude  sramota ako se zaustavimo na 5%, jer Kina danas povećava svoju produktivnost za 10-14% godišnje. To je tip održivog razvoja koji moramo da ostvarimo. Produktivnost od 8% do 10% je prava dobit. U zemlji kao što je Srbija to nije nemoguće. A ako to uradimo, to će značiti da će pet, šest godina kasnije doći do udvostručavanja dobitka, za deset, dvanaest do četvorostrukog uvećanja. Postoji samo jedan način da se to uradi, a to je povećanje produktivnosti. Svi znamo da će produktivnost biti pokrenuta od strane tehnoloških mogućnosti – ili korišćenjem tehnologije u industriji, ili korišćenjem inforormacionih tehnologija u poslovanju. Mislim da je ovo ključna stvar na koju vlade moraju da se fokusiraju. Ako izgubimo produktivnost, nema načina da unapredimo naš ekonomski progres. Ja sam veoma optimističan – u centralnoj i istočnoj Evropi mi za sada imamo rast produktivnosti 7% do 8% svake godine i moramo da ga održavamo.

Bar deo svog poslovnog uspeha uspešne kompanije sigurno duguju i svojoj korporativnoj kulturi. Šta biste naveli kao osnovna obeležja korporativne kulture kompanije Cisco?

Cisco ima veoma jedinstvenu kulturu. Pre svega imamo veoma otvorenu komunikaciju. Siguran sam da ste slušali našeg lidera Džona Čembersa. I on sam je veoma pristupačna osoba. Takođe, zaista ima viziju šta kompanija treba da radi, kako da identifikuje promene na tržištu, investira u budućnost, investira u svoje ljude, a u isto vreme i u poslovne sredine u kojima radimo. Mislim da je ključni dodatak u našoj korporativnoj kulturi upravo to „davanje nazad društvu“, ali i istrajnost, stvarno fokusiranje na krajnji rezultat i naporan rad da to ostvarimo.

Kada svi dobijaju…

Šta biste vi kao potpredsednik kompanije za CEE region rekli: koje kvalitete mora da ima jedan Ciscov menadžer?

Mislim da su prva i najvažnija stvar u našem poslu, pa i u svakom poslu, ljudske vrednosti i integritet. Pored toga, uspeh u poslovanju se sastoji u disciplini, inteligenciji i napornom radu. Ovo su osnovni kvaliteti koje možemo da vidimo u Ciscu. Mi takođe verujemo u još jednu važnu vrednost – da moramo da dajemo i vraćamo zajednicama u kojima radimo. Zato smo osnovali Entrepreneur Institute, zato smo aktivni u Network Akademy… Mi verujemo da je win-win, poslovna strategija u kojoj sve strane dobijaju, odnos neophodan za poslovni uspeh, i tražimo te kvalitete u svim menadžerima koje imamo, čak u svakom zaposlenom koji radi u Ciscu.

Do dobrih menadžera na razne načine

Da li Cisco angažuje profesionalne menadžere ili se do menadžerske pozicije stiže kroz rad u kompaniji i postepeno napredovanje na hijerarhijskoj lestvici?

Uvek imamo više načina da se osiguramo da imamo prave kvalitete u našim menadžerima. Zapošljavamo spolja, ali takođe imamo veoma snažne liderske i menadžerske razvojne programe u samoj kompaniji. Ja radim u Ciscu već devet godina i tokom vremena koje sam proveo ovde imao sam priliku da vidim  fantastične ljude koji se pridružuju kompaniji, ponekad iz rivalskih kuća, ponekad iz partnerskih kuća. Ali takođe sam video sjajne lidere koji dolaze iz naših redova i preuzimaju liderske odgovornosti. Mislim da uspešna kompanija uvek mora da ima obe opcije, uključujući ponekad neke akvizicije i obezbeđivanje da kada preuzimamo kompaniju zadržimo najveće talente u njoj.

Akcije i planovi

Nedavno je predstavljena preduzetnička inicijativa Cisca u okviru koje je najavljeno ulaganje u nove (start up) tehnološke kompanije unutar EMEA regije. Na koji način se realizuje ova ideja i dokle se do sada stiglo?

Mi smo blagovremeno shvatili da ako želimo da rastemo biće potrebno da naši klijenti prihvate našu tehnologiju i da će oni onda imati potrebu za radnom snagom koja će upravljati i implementirati tu tehnologiju. Uvek je prisutno, specijalno u centralnoj i istočnoj Evropi, da postoji raskorak u kontekstu raspoložive radne snage. Zato smo pre deset godina inicirali našu Cisco Network Academy. Danas u centralnoj i istočnoj Evropi imamo ukupno 15.000 studenata koji su sertifikovani u ICT oblasti. Veoma je važno imati kvalifikovanu radnu snagu, ali moramo da obratimo pažnju da zadržimo te ljude u centralnoj i istočnoj Evropi. Ako nastavimo da treniramo i sertifikujemo ove inžinjere a na kraju ne bude dovoljno posla za njih, to će biti problem za nas. Zato smo smatrali da nije dovoljno da investiramo samo u ICT radnu snagu stvarajući sertifikovane tehničare, već da treba da stvaramo preduzetnički duh. Centralna i Istočna Evropa nema problem sa nedostatkom fondova. Postoji dosta investitora, postoji dosta novca, ali ono čega nema jeste preduzetnički duh, „know-how“ kako napraviti biznis plan, kako napraviti internacionalni model za malu kompaniju, kako tražiti fondove, kako pričati sa bankom, kako pričati sa venture kapitalistima. Zato smo mislili da je danas neophodno da budemo relevantni za naše korisnike, i takođe za vlade zemalja u kojima operišemo, i pokrenuli smo inicijativu pod nazivom Entrepreneur Institute. U ovim institutima ćemo uspostaviti partnerstvo sa ključnim univerzitetima, i podučavaćemo učesnike koji su uglavnom izvršioci u malim i srednjim kompanijama prvo kako da koriste tehnologije i da budu kompetitivniji, onda kako da koriste studije slučaja, kako da prenesu svoj biznis na međunarodno tržište. Oko toga ćemo formirati naš program. Ovo smo već počeli na tri ključna univerziteta. Jedan je u Ankari, jedan u Poznanu u Poljskoj, a jedan u Budimpešti. Širićemo ovaj program kroz centralnu i istočnu Evropu kako bismo bili sigurni da imamo dovoljno ljudi sa „know-how“ znanja za uspostavljanje poslova. I nećemo se zaustaviti samo na tome. Možda ste čuli da smo uspostavili Venture Capital fondove. Pratićemo biznise u čitavom regionu i investirati u određene hi-tech kompanije kako bismo im pomogli da razvijaju svoje poslovanje. Ove dve inicijative prirodno idu uporedo, ali one nisu povezane, i ne postoji garancija da će neko ako prođe kroz naš Entrepreneur Institute dobiti investiciju od našeg fonda. Ali, mi želimo da osiguramo da imamo dobru vidljivost na tržištu i dajemo šansu mladim preduzetnicima iz centralne i istočne Evrope da pokažu svoje planove i ambicije.

Da li su pažnju Cisca kao investitora privukle neke kompanije iz Srbije?

Apsolutno. Mi zapravo posmatramo sve zemlje, i moram vam reći da postoji neverovatan inženjerski  „know-how” i resursi u Srbiji. Mi aktivno radimo sa nekim srpskim tehnološkim kompanijama u raznim oblicima, kao partneri, i naravno naš fond koji je u partnerstvu sa 3TSI će tražiti mogućnosti i u Srbiji. Tako da ako postoje neke zainteresovane strane treba da kontaktiraju našeg partnera koji upravlja našim Venture Capital fondom. Na sajtu 3TSI-a je objašnjen čitav proces kako da se za to aplicira.

Kakvi su planovi kompanije za naredni period?

Mi uvek imamo portfolio pristup kada gledamo u budućnost. Trenutno imamo oko dvadeset jedan prioritet o kojima moramo da se brinemo. Naravno, ne fokusiramo se svi na sve prioritete, već imamo specifične timove koji se fokusiraju na određene delove sveta. Samo da vam navedem neke od tih prioriteta. Za nas je apsolutno važno biti uspešan na tržištima u razvoju. Podjednako, imati strategiju za Kinu i Indiju. Naši najvažniji tehnološki razvoji su u vezi sa videom, kolaboracijom, Webom 2.0. Mi se zapravo fokusiramo na produktivnost i efikasnost kako bismo obezbedili najbolje operativne uspehe, pa imamo određene prioritete, kao što su ovi, koji će pokretati sledeći talas rasta i profitabilnosti za kompaniju.

Do slobodnog vremena uz pomoć tehnologija

Ako može za kraj jedno „lifestyle” pitanje: da li poslovan čovek, poput vas, ima slobodnog vremena i šta preporučujete za relaksaciju?

Vreme je jedna od najznačajnijih stvari svih nas. Moram da priznam da ja baš nisam primer čoveka koji ima izbalansiran odnos privatnog i poslovnog života. Ja bukvalno svakodnevno putujem. Moja generacija nije baš pametna kada je reč o upotrebi novih tehnologija, jer tehnologija bi trebalo da se koristi na taj način da vi manje radite i imate više slobodnog vremena. Na žalost, mene je tehnologija „pokvarila“, ali sam doneo neke odluke kojih ću pokušati da se držim, a to je da više vremena provodim sa porodicom i da tehnologiju koristim da bi se to ostvarilo. Naš cilj, kao Ciscoa, i jeste da pomažemo ljudima da provode manje vremena u saobraćajni gužvama a više sa svojim porodicama i to korišćenjem tehnologija na najbolji mogući način. To je najveća vrednost koju možemo doneti. Naravno, lakše je reći nego uraditi, ali ja planiram da to uradim .

Share.

About Author

Comments are closed.