Inbound torta

0

Piše: Peđa Milićević

Mala prostorija, sa tri drvena stola i drvenom klupom duž zida. Na stolovima tamno zeleni stolnjaci od upletene trske. Okolo poređane saksije sa egzotičnim biljkama koje kao da su donete iz neke od dalekih južnoameričkih prašuma…

 

Pre­ko ce­log zi­da fo­to­gra­fi­ja plan­ta­že ka­ka­ov­ca i, pre­ko nje, to­plo žu­tim slo­vi­ma is­pi­sa­na pri­ča o bla­gim pa­di­na­ma An­da, o Aste­ci­ma i Ma­ja­ma i bo­gu Qu­et­zal­co­a­tli, o Ko­lum­bu, Kor­te­zu i Špa­ni­ji, i ši­re­nju ka­ka­oa na za­pad­nu Afri­ku… U vi­tri­ni de­se­tak naj­div­ni­je ukra­še­nih čo­ko­lad­nih tor­ti, a is­pred njih, na ta­nji­ri­ći­ma, za­lo­gaj­či­ći. I le­po se vi­de slo­je­vi mar­me­la­de, krup­no mle­ve­ni le­šnik, tro­sloj­na gla­zu­ra i li­sti­ći ren­da­ne cr­ne čo­ko­la­de…

I mi­lom

A on­da “u ka­dar” ula­zi sim­pa­tič­na go­spo­đa sa osme­hom buc­ma­ste Mo­na Li­ze i pi­ta­njem: “Že­li­te li da pro­ba­te ne­ku od na­ših čo­ko­lad­nih tor­ti? Ne mo­ra­te da ku­pi­te, ali ne pro­ba­ti je greh…” I vi­di­te joj u oči­ma lju­bav, lju­bav pre­ma tom fi­nom, slat­kom, kre­ma­stom, što se to­pi u usti­ma. Što mi­ri­še na ka­kao, ci­met i va­ni­lu. I pr­že­ne le­šni­ke…

Da li že­lim da pro­bam? Jok, ti ćeš…

 

Tekst u celosti možete da pročitate u virtuelnom izdanju časopisa.

 

 

 

Share.

About Author

Comments are closed.