Sezona gripa obično se otvara u jesen i zimu, pa i ako bolest zahvata ograničen broj ljudi (jer kod velikog broja njih postoji razvijen imunitet na virus), ovaj period može da donese mnogo izazova za HR službe. Za pretpostaviti je koliki problem bi im tek predstavljala pandemija (pojava novog virusa na koji ne postoji razvijen imunitet u ljudskoj populaciji zbog čega se bolest lako širi sa čoveka na čoveka i brzo zahvata ceo svet), na mogućnost koje u poslednje vreme često upozorava Svetska zdravstvena organizacija. Zato nije zgoreg pozabaviti se ovom temom na vreme, bez straha i panike, onako kako se i inače treba upravljati rizicima, jednako se nadajući da do neželjene situacije neće doći.
Sa sajta Međunarodne organizacije rada (http://www.ilo.org/public/english/employment/crisis/about/influenza.htm )
može se preuzeti dokument koji predstavlja uputstvo za poslodavce kako da se pripreme za pandemiju kako bi ublažili negativne posledice koje bi ona mogla da ima na njihovo preduzeće, ali i na privredu i društvo u celini. Nikako ne želeći da doprinosimo nepotrebnoj panici, naprotiv, i mi ćemo se ovde osvrnuti na moguće scenarije „krize“, odgovornost poslodavaca i preporučene preventivne mere koje se od njih očekuju.
Privredne posledice pandemije
Prema procenama Svetske banke, na osnovu jednog od mogućih scenarija, pandemijski grip bi svetsku ekonomiju mogao da košta oko 3,13 triliona dolara, pri čemu bi posledice trpele naročito oblasti transporta, trgovine i turizma.
Poslodavci, odnosno HR službe kompanija, treba unapred da budu svesni mogućnosti izraženog absentizma, odnosno masovnog odsustvovanja zaposlenih sa posla, te da se pripreme za ovakvu situaciju.
Pandemija bi sasvim izvesno dovela i do promene potražnje za određenim proizvodima, gde bi potražnja za proizvodima koji su u vezi sa ovladavanjem pandemijom bila izrazito visoka, dok bi potražnja za nekim drugim znatno opala.
Takođe, sasvim realno bi bilo očekivati zastoj u snabdevanju ili isporuci robe. Neke isporuke mogu da budu i potpuno otkazane.
Gotovo sigurno bi došlo i do promene načina kupovine i navika kupaca. Recimo, internet trgovina može da bude u značajnom porastu, kao i kupovina putem telefona. Logična bi bila i pojava izbegavanja udarnog vremena za kupovinu kako bi se izbegle gužve i smanjio lični kontakt sa drugim ljudima.
Prema pomenutoj proceni Svetke banke, ekonomija bi najviše trpela (čak 60%) zbog uzdržanog ponašanja korisnika, u smislu odlaganja putovanja, izbegavanja turističkih destinacija, suzdržavanja od odlazaka u restorane, izbegavanja masovnih prevoznih sredstava, svođenja kupovine samo na najosnovnije namirnice kako bi se izbegli odlasci u hipermarkete i velike trgovinske centre i slično.
Drugi po veličini troškovi bili bi vezani za lečenje i absentizam zaposlenih (28%), a preostalih 12 % za stopu smrtnosti.
Odgovornost poslodavaca
U periodu pandemije poslodavci imaju dvostruku odgovornost: s jedne strane da spreče prekid i zastoj u poslovanju, a s druge strane da zaštite zdravlje svojih zaposlenih. Zato su blagovremeno planiranje i pripremanje od ključnog značaja za svođenje mogućih posledica pandemije na najmanju moguću meru.
Polazna tačka je procena nivoa rizika za svako preduzeće i za svako radno mesto unutar njega, na osnovu čega se donose odgovarajuće preventivne mere kao što su poboljšanje higijene, uspostavljanje i održavanje socijalne distance, korišćenje lične zaštitne opreme kao što su maske za lice i respiratori, postavljanje fizičkih pregrada između zaposlenih ili zaposlenih i klijenata, adekvatno provetravanje, odnosno ventilacija poslovnog prostora, ohrabrivanje zaposlenih da i na najmanji znak eventualne gripe ostanu kod kuće i slično…
Tekst u celosti možete pročitati ovde
