Berza: Informacija u službi konkurentnosti

0

Piše: Gordana Dostanić

Uvek aktuelna tema Beogradske berze o kvalitetnom informisanju javnosti u svojoj suštini posvećena je značaju i vrsti informacija, kao i načinu njihove distribucije korisnicima, a njena širina ostavlja dovoljno prostora da se o tome, tokom vremena na različite načine piše i razgovara, ali i da se njome pozabave brojne profesije. Zbog toga Beogradska berza na stranicama ovog, novog poslovnog magazina, ponovo aktuelizuje pitanje informisanosti samo i isključivo iz namere da na slikovit način prikaže suštinu javnih ili otvorenih akcionarskih društava, suštinu načina funkcionisanja tržišta i berze kao njegove institucije i konkurentnost kao okosnicu tržišta, a sve u svetlu blagovremene i tačne informacije.

Ako odnose na tržištu posmatramo kao koncentrične krugove i berzu kao njihov centar, onda istu tu berzu nedvosmisleno moramo shvatiti kao centralnog primaoca i centralnog davaoca značajnih informacija relevantnih učesnicima i potencijalnim učesnicima na tržištu, u trenutku i na način koji je za njih najkorisniji.

Prva i osnova informacija od koje se polazi u stvaranju budućeg spleta tananih uzročno-posledičnih veza i odnosa, jeste informacija otvorenog akcionarskog društva. Samo opredeljenje da neki privredni subjekt za oblik organizovanja izabere akcionarsko društvo znači jasno opredeljenje za povezivanje više vlasnika kapitala, a ako pri tome opredeljenje nosi i obeležje otvorenosti, onda je to znak da je izlazak iz društva slobodan u svakom trenutku i to prodajom akcija bilo kome ko je po svojoj volji raspoložen da uđe u društvo. Ovakvo opredeljenje, dakle, već po svojoj prirodi, zahteva redovno, potpuno i blagovremeno informisanje, ne samo trenutnih vlasnika kapitala, nego celokupne javnosti, upravo zbog toga da se obezbedi suština sopstvenog organizacionog oblika – slobodno opredeljenje za izlazak i ulazak u društvo.

Sve ostale informacije možemo smatrati, u neku ruku, izvedenim, s obzirom na to da se zasnivaju i nadograđuju na osnovnu informaciju koju šalje samo društvo (o stanju u bilansnim pozicijama, o većinskim ili najvećim vlasnicima, o poslovnim planovima i odlukama, o menadžmentu kompanije i odnosima menadžmenta i vlasnika kompanije s drugim kompanijama i licima, a koja mogu biti od uticaja na poslovanje kompanije i sl.).

Najviše korišćene informacije tipa izvedenih su one koje ukazuju na to šta se dešava na tržištu akcija svakog društva (odnos ponude i tražnje, postignute cene, obim zaključenih transakcija). Brzina i lakoća dostupnosti ove vrste informacija, od tržišta ka celokupnoj javnosti, u svojoj suštini vodi do sledećeg nivoa izvedenih informacija, a to su informacije koje javnost šalje tržištu kao reakciju na primljenu informaciju. Ova vrsta povratnih informacija upućuje se kroz opredeljenje za aktivan ulazak na tržište (izraženo nalogom za kupovinu i prodaju) kao i uslove te vrste aktivnosti (vrsta hartije, količina i cena). I opet sve iz početka. Tržište uzvraća informaciju javnosti, javnost tržištu i iz te stalne igre formiraju se uvek novi ravnotežni nivoi (cena, obim prometa). Naravno, uvek prisutne informacije samog društva, kao i najraznovrsnije informacije političkih i globalnih privrednih kretanja, stalni nadzor nad istinitošću i blagovremenošću obaveštavanja, informacije o sankcijama za neblagovremeno i netačno informisanja i sl., daju ovoj igri elemente koji je svrstavaju u fer igre, ali daju joj i ton naporne igre. U njoj uspeh igrača zavisi od njegovog sluha za prepoznavanje poruke koju svaka informacija nosi.

I na kraju ove osnove podele po vrstama informacija, dolazimo do informacija koje su poslednje po vremenu njihovog nastanka. One su izvedene iz prethodne dve grupe informacija i nastale su sa ciljem da, namenski obrađene u različite svrhe, prikažu trendove, istorijska kretanja, veze između različitih grupa i slično, s osnovnom namerom da pomognu aktivnim igračima i ohrabre posmatrače za uključenje u igru.

Kako je informisana javnost u Srbiji

Deo ovog rada, čiji je cilj da predstavi načine, oblike i nivo informacija koje otvorena akcionarska društva u Srbiju plasiraju javnosti, mogao bi biti najkraći deo, jer se stanje u ovoj oblasti slikovito i potpuno može prikazati jednom rečenicom: otvorena akcionarska društva Srbije, po pitanju informisanja javnosti, ponašaju se kao najzatvorenija društva, odnosno, od sebe informaciju ne šalju. Ako pri tome imamo u vidu da je ova vrsta informacija prva i osnovna, nije teško steći predstavu o tome kakav je stepen informisanosti javnosti, a u skladu s tim i slika celokupnog stanja akcionarstva i tržišta hartija od vrednosti u našoj zemlji.

Uz pomoć nekoliko primera iz naše prakse može se opisati generalno stanje, koje po svemu ima karakteristike borbe protiv konkurencije. Isključiti konkurenciju iz nekih segmenata života otvorenog akcionarskog društva, makar i privremeno, znači onesposobiti ovako definisano društvo u njegovoj suštini. To je veoma često u našoj praksi ili nedovoljno shvaćeno ili ponekad i svesno (zlo)upotrebljeno i tako će ostati sve dok takve pojave tolerišu zakonodavni, kontrolni i sudski organi. Greška ili namera? Odgovor je nepoznat, ali je poznato da se neke greške često ponavljaju.

Dakle, pođimo ponovo od osnovne karakteristike otvorenog akcionarskog društva, slobodnog izlaska i ulaska u društvo u svakom trenutku. Taj bazični princip je potvrđen i vrstom hartije od vrednosti koju je emitovalo otvoreno društvo, a to je obična akcija. Obična akcija, pored svih prava koja daje akcionaru, svom vlasniku daje i pravo na slobodno raspolaganje (imovinom). Pravo slobodnog raspolaganja podrazumeva da vlasnik akcije odluku o ostanku u društvu ili izlasku iz društva donosi, između ostalog, (a možda i pre svega) i na bazi informacija koje mu društvo daje o svom stanju u poslovanju, namerama, poslovnim dogovorima i slično. Sloboda donošenja odluke akcionara i njenog sprovođenja, nadalje podrazumeva da postoje i druga lica, koja su, takođe, po slobodnoj volji, zasnovanoj na istim informacijama, donela suprotnu odluku. Susretanje ovih slobodno donetih odluka, koje počivaju na istovremeno i istovrsno upućenoj informaciji, treba da se dešava i pod jednakim okolnostima dostupnim svima koji žele da iskažu uslove pod kojima su spremni da svoje odluke realizuju. Sve je to sročeno u pravima koja proizlaze iz vlasništva nad običnom akcijom otvorenog akcionarskog društva. Ali, kako nema prava bez obaveze, navedeno pravo vlasnika akcije je ujedno za nekog obaveza. Ono je, dakle, obaveza samog akcionarskog društva, odnosno njegovog menadžmenta, ovlašćenog za zastupanje društva i njegov zakonit rad.

Ako navedemo podatak da je u Srbiji privatizovano više od 1300 firmi (promenilo oblik organizovanja u otvoreno akcionarsko društvo) i uporedimo ga s brojem preduzeća (820) čije su akcije uključene na organizovano tržište, prostom računicom dolazimo do broja akcionarskih društava u kojima menadžment direktno krši zakon, narušavajući suštinu oblika organizovanja tih društava. Naravno, iz toga proizilazi i kršenje prava vlasnika kapitala, koji su kapital uložili u takav oblik organizovanja, računajući upravo na njegove osnovne karakteristike. Pri tome sticanje akcija u procesu privatizacije i plaćanje, ne novcem nego radom uloženim u stvaranje svojine u prethodnom sistemu, nije za prekršioce nikakva olakšavajuća okolnost. Naprotiv, ako nadalje posmatramo proces tranzicije društva ka tržišnoj ekonomiji, pomenuto kršenje zakona i uskraćivanje prava akcionara, direktno utiče na otežavanje izgradnje i pozicioniranja tržišta (u ovom delu tržišta kapitala) sa svim njegovim institucijama. Dakle, oko 480 otvorenih akcionarskih društava, pod raznim izgovorima (ali i uz blagoslov države) svoje akcionare drži kao taoce. Čak i ona društva koja objave neke informacije iz poslovanja (uglavnom jednom godišnje par bilansnih pozicija) nisu ispunila svoju obavezu prema akcionarima, jer bez uključenja na organizovano tržište informacija je svedena na beskorisno obaveštenje.

 Nedostatak informacija ubija duh akcionarstva

O načinima kojima se stvara maglovita slika poštovanja akcionarskih prava, a u suštini se radi o kvazi zakonskim procesima koji ubijaju duh akcionarstva, moglo bi se reći mnogo više nego što prostor predviđen za ovaj tekst dozvoljava. Proces preuzimanja akcionarskih društava (na način koji propisuju naša zakonska i podzakonska akta), prodaja akcija na tenderu, dokapitalizacije i slično (a sve to, obavezno, pre objavljivanja bazičnih informacija i pre uključenja na organizovano tržište), samo su forma uspostavljanja kontrole nad slobodom akcionara, što za rezultat ima njeno ograničavanje.

U svakom slučaju, među 460 otvorenih akcionarskih društava čijim se akcijama danas trguje na slobodnom berzanskom tržištu Beogradske berze ima i onih koji su taj korak napravili nakon završenog nekog od navedenih procesa, kojim je definisan većinski akcionar nad značajnim ili natpolovičnim delom kapitala. Konkurentnost, a time i tržišne performanse akcija većine ovakvih društava bitno su smanjene. Kod nekih je čak potpuno izostala svaka tražnja, pa samim tim nema ni trgovanja njihovim akcijama.

Sve aktivnosti na „podizanju“ tržišta kapitala u Srbiji svode se u suštini na mali broj akcionarskih društava koja su značajna, kako po svojim poslovnim rezultatima, perspektivi i mestu među kompanijama iste delatnosti, tako i po tržišnim karakteristikama njihovih akcija. Tih nekoliko kompanija čiji je menadžment prepoznao suštinu otvorenog akcionarskog društva i njegove prednosti za dalji razvoj same kompanije, postale su predmet interesa i razlog dolaska novih investitora na tržište Srbije, spremnih da se ogledaju i steknu profit u uslovima poznatih pravila, omogućene konkurencije i svega onog što se ukratko zove fer odnosi. Upravo su te naše kompanije (makar ih bio i mali broj) i investitori koji izlaze na tržište pod za sve jednakim uslovima napravili ambijent u kome aktivnost samog tržišta – da obezbedi savremenije tehnološke uslove i načine za dostavljanje brze, jasne, jednostavne i tačne informacije – ima svrhe, smisla i nadasve opravdanog razloga. Ako ovome dodamo i činjenicu da se tokom prošle godine ulaganjem u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi mogla ostvariti značajna kapitalna dobit, kod nekih portfelja i preko 50%, slika o tome šta je sve uskraćeno građanima Srbije pomenutim nezakonitim i kvazi zakonskim radnjama dobija na bistrini.

Uloga Beogradske berze u informisanju javnosti: vrste informacija i njihovi korisnici

Obrada i distribucija informacija sa berze zasniva se na osnovnim podacima koje tržište u toku trgovanja prima od učesnika. Pod pojmom “podaci o trgovanju” (ili kako je u  svakodnevnoj komunikaciji uobičajeno “data”) podrazumevaju se sve informacije koje generiše sistem za trgovanje (ili sistemi, ukoliko ih je više), kao i podaci koji se dobijaju od drugih učesnika na tržištu kapitala (izdavalac hartije, kontrolni organi itd.), a  značajni su za proces trgovanja na berzi.

U procesu distribucije informacija o trgovanju na berzi definišu se: vrste informacija i način njihovog generisanja, korisnici informacija i njihova ovlašćenja, kao i način na koji korisnik preuzima informacije.

Operativno, svi podaci se unose u sistem za informisanje, s tim što se podaci iz procesa trgovanja u sistem informisanja unose elektronskim putem, a ostali podaci (listing, kontrolni organi, odluke organa upravljanja i sl.) u sistem informisanja unose za to ovlašćena lica – „ručno“.

Podaci o trgovanju se mogu sistematizovati i deliti na više načina. Njihova najčešća klasifikacija je prema prirodi informacije koju treba da obezbede, odnosno, prema vremenu koje protekne od njihovog nastanka do dostavljanja korisniku, kao i prema načinu generisanja i distribucije podataka od  berze.

Prema prirodi i vremenu proteklom od nastanka do dostavljanja korisniku, informacije mogu biti: u realnom vremenu (podaci o tekućim aktivnostima na berzi: nalozi, zaključnice itd., dostupne su korisnicima neposredno u trenutku njihovog nastanka, pa je u skladu s tim, dostavljanje neprekidno tokom celog trgovačkog dana, direktno, korisnicima povezanim na berzin server za informisanje) i istorijsko-statistički (podaci pripremljeni na kraju trgovačkog dana i distribuirani u vidu fajlova na zahtev korisnika, koji ih preuzimaju direktno sa servera za informisanje, ukoliko su povezani, ili na neki drugi način u štampanoj ili elektronskoj formi preko Interneta).

Među dinamičkim informacijama postoje podaci o tržištu koje sistem mora da produkuje. To su: informacije o stanju sistema za trgovanje, lista hartija od vrednosti, status trgovanja (otvaranje i zatvaranje trgovanja), nalozi za trgovanje (unos, izmena, povlačenje), zaključene transakcije, kotacije (best bid i best ask), zbirni rezultati trgovanja i berzanski pokazatelji.

Dinamičke informacije o trgovanju, (do kotacije, redosledom kako su nabrojane) spadaju u tzv. sirove informacije (row feed) jer se direktno, bez obrade, izvode iz trgovanja. Informacije kao što su: kotacije, zbirni rezultati trgovanja i pokazatelji su tzv. obrađene informacije (consolidated data feed), s obzirom na to da se dobijaju obradom sirovih informacija o trgovanju.

Pored podataka o trgovanju, za investitore su važne i informacije o kompanijama koje su listirane na berzi, informacije o članovima berze i druge (bilansi stanja, promene vlasništva većih paketa akcija, promene u menadžerskoj strukturi, rezultati kontrole i mere kontrolnih organa, sudske odluke, revizije itd.). Ove informacije spadaju u grupu posebnih, koje se odnose na statusne promene svakog od elemenata tržišta, kao što su: pregled vesti, informacije o brokerima, finansijskim instrumentima i kompanijama.

Korisnici informacija o trgovanju na berzi su: stručne službe berze, brokeri članova berze, distributeri informacija „Data Vendors“ (imaju ovlašćenje za obradu i dalju distribuciju informacija), individualni korisnici i servisne kompanije (imaju ovlašćenje da obrađuju  podatke samo za sopstvene potrebe i da ih koriste za obavljanje delatnosti, ali nemaju pravo na dalju distribuciju), telekomunikacione kompanije (koje pod ugovorenim uslovima obavljaju dalju distribuciju informacija), elektronski i štampani mediji, kao i ostali korisnici.

Sa tehničkog stanovišta, podaci se prosleđuju putem standardnih telekomunikacionih linija kao i putem Interneta, a u poslednje, vreme za njihovu distribuciju dosta se koristi i mobilna telefonija. U procesu distribucije informacija o trgovanju Beogradska berza je pažnju posvetila kako odabiru korisnih informacija tako i upotrebi modernih tehnologija, čime su postale lako dostupne svim zainteresovanim korisnicima.  Ovim potezom Beogradska berza je proces trgovanja učinila transparentnim i otvorenim velikom broju potencijalnih investitora, čime je omogućila, sa svoje strane, ravnopravnu utakmicu na tržištu kapitala.

Na potezu su ostali.

Share.

About Author

Comments are closed.